- Ako vam je bitno koliko se dopadate drugima
- Ako sebe cenite i vrednujete na osnovu toga šta drugi misle o vama
- Ako teško donosite odluke i čekate nekoga da ih ”odobre”
- Ako izbore stvarate više u cilju šta je ono što bi drugi izabrali, a manje šta bi vi stvarno hteli
- Ako čekate da drugi potvrdi da je ono što vi radite ili mislite, dobro… Onda je vrlo verovatno da imate problem sa samopouzdanjem, odnosno da je vaše samopouzdanje nisko.
Kako smo došli do ovoga? Kroz naše odnose u porodici, sa roditeljima, društvom, partnerom. Kroz ograničavanje mogućnosti da sami mislimo i biramo, kroz rečenice ”daj ja ću umesto tebe”, ”Nemoj ti, ne zna ti to dobro”, ” Ja ču to bolje, brže, ti ćeš neki drugi put”. I još mnoge druge primere i rečenice koje smo slušali tokom svog života.
”To šta drugi misle o tebi, zapravo nema veze sa tim kakva si ti osoba, zaista.”
Zdravo samopouzdanje se ne zasniva i ne zavisi od mišljenja dugih. Zdravo samopouzdanje je tvoje mišljenje o sebi.
- Tada nisi u konfliktu sa sobom
- Ne porediš se sa drugima
- Nije ti cilj da fasciniraš druge
- Nemaš strah da ćete neko iskritikovati.
- Da ćeš biti odbačen/a.
- Nestaje strah da niste ”dovoljno dobri”, jer vrednost nalaziš u sebi, ne u drugima.
”Zdravo samopouzdanje je tvoje mišljenje o sebi koje ne zavisi od mišljenja drugih.”
Šta je lažno samopouzdanje? To je ideja vrednovanja sebe u odnosu na druge, koristeći poređenje sa drugima kroz neki kriterijum. Lažno samopouzdanje ima većina nas i povezana je sa niskim samopoštovanjem.A to znači da nalazimo vrlo malo zadovoljstva u svom unutrašnjem životu (manje radimo nešto zato što mi to želimo i da bi sebi bili dobri, dovoljni, vredni i uživali u tome, a više da bit to bilo dobro drugima, kroz njih i njihove oči, da bi nas drugi priznali, odobrili i bili pečat našeg uspeha i zadovoljstva.) To je kada silno želimo da uverimo druge da smo uspešni i šta smo sve postigli u životu, želimo da impresioniramo. A u sebi smo prazni.
Kada imamo lažno samopouzdanje i nisko samopoštovanje, zavisimo do potvrde drugih, njihovog poštovanja i odobravanja. Šta se dešava kada nema tog ”drugog” da nam to kaže i potvrdi?
- Izduvamo se kao balon.
- Ode ono ”naše samopouzdanje”.
- Više nismo sigurni da smo lepi, vredni, dobri, bažni.
- Naš osmeh se polako pretvara u kiseli osmeh.
- Naše raspoloženje se sruši kao kula od karata.
Kako počinje rad na našem samopouzdanju?
Svi mi imamo unutrašnji govor koji vodimo svaki dan. A tu smo priču o sebi stvorili kroz prethodne odnose,sa nama važnim figurama (mama, tata, učitelji, profesori, prijatelji, partneri…) TA PRIČA, UNUTRAŠNJI GOVOR, OBLIKUJE NAŠE SAMOPOUZDANJE.
Ako želimo da promenimo tu priču, trebamo da ispitamo odakle je došla, od koga, kada smo dobili te poruke koje sada sami sebi govorimo. Da li od mame, tate, da li je učiteljica favorizovala nekog učenika pa smo mi bili stepenik niže? Da li smo imali partnera koji je bio previše dominantan i omalovažavao nas kao ličnost? Pa smo mi usvojili da smo manje vredni, da ne umemo, da ne možemo, da ne zaslužujemo… (sve ovo radimo na terapiji) Postoji puno priča, a svako od nas ima svoju. Postoji puno rečenica koje smo čuli, a svakog od nas su određene dotakle na određeni (svoj) način. Zato pristup 1 na 1 na seansama omogućava da preispitamo svaku.
Čije mišljenje o nama smo usvojili kao svoje?! Ko nam je govorio:
“ne možes ti to”.
“smotan/a si”.
“glup/a si”.
“ružna/ružan si”.
“debeo/la si”.
“nesposoban/a si”.
još mnoge druge rečenice.
Često se ove rečenice mogu ponavljati u našem umu, i mi počinjemo da verujemo da je to zaista tako. Da je mišljenje drugih o nama, naše mišljenje. A nije… Za početak u radu na samopouzdanju, prvo pitanje koje možete da postavite sebi:
- Šta ja zaista mislim o sebi? Šta ja mislim da mogu, da želim, šta ja hoću? TI! Ne drugi.
Aleksandra Jedvaj, master psiholog, psihološki savetnik i psihoterapeut u edukaciji.
Seansu možete zakazati na mail: jamamapsiholog@gmail.com
