Rođenje deteta iako je uobičajeno jedan željeni događaj, takođe je i stresan. Na Holmes Rahe skali stresa je visoko , trudnoća na 13 mestu, i dolazak prinove na 14 mestu.
I zato nam je podrška ne samo potrebna, već i poželjna.
Podrška nam je svima potrebna u različitim fazama i događajima u životu.
Podrška u shvatanju i prihvatanju sebe, prepoznavanju svojih potreba, emocija, želja.
Podršak u i na poslu, u promeni životne sredine.
Podrška u odnosima, partnerstvu, braku.
Podrška u majčinstvu i roditeljstvu.
Podrška u svim onim stvarima koje nam predstavljaju izvesnu težinu.
Kako mamama, tako i tatama, jer promena je ogromna za oboje. Često se očekuje da kad postanemo roditelji, da samim postajenjem znamo već kako da brinemo o bebi. Onda ide onaj deo da mama prosto ima više instinkta za to, ali jedan važan deo izostaje, a to je da ni mama nije nikada ranije to radila do sada, pa i ako ima instinkta, ona uči. Kao i tata, oboje to rade po prvi put i ni jednom ni drugom nije lakše.
Mama i tata se nisu ‘’rodili naučeni’’ kako da brinu o bebi, to je proces, to se uči. A podrška i razumevanje u tome imaju veliki učinak na mentalno zdravlje mame, koje se prenosi na dinamiku cele porodice.
I zato radije UMESTO REČENICE KAD SE DETE RODI, RODI SE I MAMA, govorim BITI MAMA, BITI TATA I BITI RODITELJ JE NEŠTO ŠTO NE POSTANEŠ TRENUTKOM ROĐENJA DETETA. Ne znamo sve kad se dete rodii i mi ga uzmemo u ruke, možda se i ne povežemo odmah sa bebom. I povezivanje sa bebom nije nešto što se samo desi. To je proces, to se uči. I zato je potrebno da damo vremena sebi, partneru i bebi/deci da se upoznamo sa novim ulogama i svime što ta uloga nosi, da se upoznammo sa bebom, prvom, drugom i svakom narednom. Potrebno je vreme da učimo i da prepoznajemo potrebe našeg deteta, a sve to je lepse i lakse uz međusobnu podršku.
Briga o novorođenčetu je lepa ali može da bude i jako iscrpna. I psihički i fizički. Meni je bila jako teška. Iako sam mama drugi put, uz prethodno iskustvo već imanja jedne bebe, svaka beba je priča za sebe i svaki sledeći put je mama drugačija. I ja sam ovoga puta drugačija.
Taj prvi perod posle porođaja, u kome se preklapaju prilagođavanja svih na sve i mame na bebu i tate na mamu i bebu i dece na novu bebu, žena na muža, muž na ženu, emocije , tantrumi, grčevi , nespavanja…Može da bude izrazito težak. Još teži ukoliko nemamo i neosećamo podršku. A pogotovo podršku od partnera, koji je prva linija odbrane.
U tom prvom periodu, nekada briga o bebi preuzme vreme koje je potrebno za brigu o sebi.Tebi. Mami. A važna si. Važne ste obe, i ti i beba.
Ono što je važno jeste da u trenucima kada osećaš težinu, potražiš pomoći podršku . Da to nije sramota i slabost, kako smo neretko naučeni. I da pored toga što će proći, ne trebaš sve sama. Da je važno da pored brige o bebi, brineš i o sebi. To nećeš moći ako tvoje baterije nisu napunjene, a kako osim toga da tražiš i primiš podršku . A onda si dobro (ne dobra mama, nego mama koja je dobro)a to onda možeš pružiti i svojoj bebi.
Da je u redu da potraziš pomoć, koliko god nas učili i usadili nam uverenje da “ko traži pomoć, znači da je slab” i “Možeš i trebaš ti to sama”. Da nisi manje dobra mama od one koja “to sve radi sama”. Da je važno pričati sa partnerom o tome kako se osećaš I šta ti je potrebno, a ne ćutati da ne bi on mislio “Kako sve druge mogu, a ti ne možeš”. Jer mi ne znamo šta se krije sve iza te mame koja radi sve to sama, čuti i ne priča o tome kako se oseća…
Danas, tražiti pomoć od nekoga, uliva ti neko osećanje kao da nešto nije u redu sa nama kao roditeljima. A u redu je. Samo su očekivanja od jedne mame šta sve treba i može, porasla a podrška, pomoć, empatija se smanjila.
Dozvoli sebi to što osećaš, da osećaš. Pričaj, pričaj, pričaj o tome. Traži pomoć. To nije znak slabosti, već jačine. Brige o sebi, svom mentalnom zdravlju. A brinući o sebi, brineš i o svojoj deci. Zapamti to.
RAZLOZI ZAŠTO SE MAME TEŠKO OTVARAJU PARTNERIMA DANIMA I MESECIMA NAKON POROĐAJA?
- Plašim se šta bi moj partner mogao da misli o meni
- Možda pomisli da ne mogu da brinem o svom detetu
- Mislim da me neće razumeti
- Ne želim da se brine
- Ne želim da me vidi kao slabu nego kao jaku ženu
- Osećam sram zbog toga kako se stvarno osećam
Uglavnom iza ovoga stoji strah da nismo dovoljno dobri i da nismo sposobni ispuniti očekivanja drugih od nas kao majke. Utiče na manjak naše intimnosti , bliskosti ali i na jačanje naše anksioznost i postporođajnu depresiju.
Partner je često prva linija podrške kada postanemo mame,koji može učestvovati u prihvatanju naše nove uloge u majčinstvu i roditeljstvu,i zato je poželjno deliti mišljenja i osećanja sa njim, to trebamo imati u vidu.
Često ne želimo sebi da priznamo da se nam je teško, da nam treba pomoć i podrška. Zašto?
Naravno veliki uticaj ima način vaspitanja, način na koji smo odrasli, okruženje i mentalite. Čini se da smo mi negde generacija koja je još uvek odrastala pod parolom ‘’ajde možeš ti to sama, ne plači, šta sad plačeš, videće te drugi, samo bebe plaču’’itd, odnosno odrastali smo pod suzbijanjem emocija kao nešto što je slabo, ili ako ih i pokažemo, okarakterisaćenas i videti kao slabe a to nike poželjno u društvu jer, sramota je …. I to je na jedan jak način oblikovalo nas danas i naš pogled prema tome kada se osećamo teško, kada nam se plače, kada nam treba pomoć, oblikovalo je naše kočnice ka tome da to i ispoljimo i tražimo. I na taj način sami sebe ne podržavamo, već odmažemo i tako narušavamo svoje mentalno zdravlje
ČESTO NE TRAŽIMO POMOĆ, A NEĆEMO SE OSEĆATI BOLJE SVE DOK JE NE POTRAŽIMO. JER NE MOŽEMO SVE SAME I NE TREBAMO SVE SAME.
- Osvešćivanje šta je to što zaista osećamo,(bez onoga da li je u redu da te emocije osećamo ili ne, jer. sve koje se javljaju, baš sve, imaju svoje zašto!)
- Prihvatanje da te emocije postoje (baš takve, bez onoga ne bi trebala da ih osećam, često uz pratnju stida ili srama)
- I razgovor o njima, je put ka tome da se bolje i lakše osećamo.
Jedan važan momenat za mamu i njeno mentalno zdravlje je mogućnost da ono što oseća i kaže.
KAKO TU PARTNER MOŽE DA DOPRINESE?
- Da je sasluša kako se zaista oseća.
- Bez kako bi i šta bi trebala da oseća, radi, čini.
- Bez osuda, bez kritika.
- Jedno veliko TU SAM, ČUJEM TE. SLOBODNA SI DA KAŽEŠ BAŠ TO ŠTO OSEĆAŠ.
- KAKO MOGU DA TI POMOGNEM?
Često ljudi želeći da nas podrže, daju nam savet, koji nam u tom trentuku nije potreban.
KAKO IZGLEDA TRAŽITI PODRŠKU (NE SAVET) i kako mama može kroz komunikaciju sa partnerom da dobije ono što joj je potrebno u tom trenutku?
KAKO MAMA MOŽE DA POTRAŽI PODRŠKU? I zašto je to važno? Puno puta će nam trebati nešto i puno puta mislimo da partner to je dužan da vidi i da zna, i ovo nike priča o muškomi ženskom mozgu i podeli na spolove, kako muški ne razumeju, ovo je realna priča da osoba, naš partner nema sposobnost da čita naše misli, potrebe i želje, i da bi nešto što nam je potrebno, moglo da bude i zadoovljeno, pa i poput ovih primarnih potrebe i razgovora, potrebno je da KAŽEMO NAGLAS ŠTA JE ONO ŠTO ŽELIMO, KAKO SE OSEĆAMO I ŠTA NAM JE TO POTREBNO, KONKRETNO
KAKO MAMA MOŽE DA POTRAŽI PODRŠKU?
- Treba mi samo da si tu i da me saslušaš, ne treba mi savet šta i kako
- Možeš li molim te da me podsetiš danas(kada mi je teško, naporan dan)da sam dovoljna i dobra, da to što radim vidiš i da je to dobro, da ja ovo mogu?
- Možeš li danas da mi pomogneš na ovaj način? Možeš li da uspavaš bebu da bih ja prošetala? Treba mi malo svežeg zraka. Možeš li da mi napraviš sendvič, toplu juhu, da mi izrežeš komad lubenice? Možeš li da izvedeš bebu u šetnju, sat vremena, a ja da pokušam da odspavam, da se istuširam.. Ili šta good ti je potrebno u tom trenutku da bi se osećala lakše, bolje, podržano, da nisi sama….
KAKO TATA MOŽE DA PODRŽI MAMU?
- Tu sam, čujem te
- Trudim se da razumem zašto se tako osećaš
- Ima smisla kako se osećaš
- Samo mogu da zamislim kako se osećaš
- Svako tvoje osećanje se važi, kaži mi , čujem te
- NA KOJI NAČIN MOGU DA TI POMOGNEM?
KAD JE PARTNER UKLJUČEN, MAMA SE OSEĆA PODRŽANO.
A OSEĆAJ PODRŠKE IMA POZITIVAN UČINAK NA MENTALNO ZDRAVLJE MAME.
Čitajući jedno istraživanje, naišla sam na ove podatke, a to je:
➡️nizak nivo podrške utiče na to da se mama teže snalazi u postpartum periodu
➡️ i da je njeno mentalno zdravlje u velikom riziku.
Navedeno je da je najniži nivo podrške u Italiji a najviši novo podrške dobijaju mame u Holandiji.
To me je podstaklo da samo podelim sa vama od KOLIKE JE VAŽNOSTI PODRŠKA…
Podrška jednog bića(mame)koja utiče na ceo porodični krug : mama-deca, mama-partner, deca- roditelji, SVI ZAJEDNO.
Mama koja ima podršku i oseća se podržano, bolje i lakše prolazi kroz period nakon porođaja i njeno mentalno zdravlje je bolje. A to nije važno samo za nju, već i za decu , i partnerske odnose.
Dakle, podrška. Kada podržimo jednog, podržali smo i ostale članove i stvoriil zdraviju i funkcionalniju sredinu za rast i razvoj cele jedne porodice, sredine, zemlje, sveta.
Aleksandra Jedvaj, master psiholog i integrativni psihoterapeut u edukaciji.
Ukoliko vam je potrebna podrška u majčinstvu, roditeljstvu i postpartumu, seansu možete zakazati na e-mail: ja************@gm***.com
