Možemo se upoređivati sa drugima i zavideti im, a mogu nam služiti i kao inspiracija i motivacija. Drugo je razvojno za nas i gura nas napred, ali ovo prvo može predstavljati problem u našem životu, kočiti nas i naš razvoj. Mnogi ljudi provedu svoj život ne znajući ko su i šta žele, upravljajući svoje kormilo života prema onome što vide oko sebe i procenjujući sebe na na osnovu opštih i popularnih vrednosti, upoređujući sebe sa drugima. Upoređivanje s drugima sigurno neće učiniti da se osećamo zadovoljnije sobom. Već će dovesti do nezadovoljstva. Zašto? Ako se upoređujete sa svima osim sa sobom, uvek ćete se naći nekoga ko je – pametniji, uspešniji, snalažljiviji, duhovitiji, lepši od vas, zbog čega se možete osećati loše u svojoj koži. Upoređivanje s drugima može uzrokovati i depresiju, anksioznost. Dovesti do opšteg nezadovoljstva sobom i svojim životom.

”Ako se upoređuješ sa drugima, uvek će se naći neko ko je pametniji, uspešniji, snalažljiviji, lepši od tebe, zbog čega se možeš osećati loše u svojoj koži.”

Zašto se upoređujemo?

Posmatranjem sebe krooz druge, stičemo određeni pojam o sebi kroz koji definišemo sebe i svoje sposobnosti. Merimo naše sposobnosti kroz upoređivanje sa drugima, odnosno koliko su naše sposobnosti razvijene u odnosu na sposobosti drugih ljudi. Zašto to radimo? Poredimo se onda kada za nas ne postoje objektivni kriterijumi na osnovu kojih možemo da izmerimo neke svoje spsobnosti ili stavove, kao i kada smo nesigurni kakvi smo mi, npr u poslu, majčinstvu, itd. Mnoge naše navike, uverenja i osobine potiču iz detinjstva, pa je tako velika mogućnost da ako smo prisustvovali stalnom upoređivanju, bilo nas sa drugima ili smo gledali i slušali kako upoređuju druge, da smo usvojili takav način ponašanja i sistem vrednosti, koji koristimo i danas. Zasigurno, jedna navika koja ne doprinosi našem samopouzdanju, već ga ruši jeste upoređivanje. A zašto mi to radimo sebi, zavisi od osobe do osobe i onoga što želi da postigne. Neki od razloga zašto se poredimo sa drugima, jesu i osećaj manje vrednosti.

”Poređenje je kradljivac sreće” – Theodore Roosevelt

Zašto bi vi vredeli samo u odnosu na nekoga i nešto?

Vredite bez obzira na drugoga, bez poređenja kako je neko drugi nešto uradio ili kakav je. Upravo nezadovoljstvo dolazi iz toga što imamo konstantnu potrebu da se poredimo. Taj drugi nije vi i nikad neće biti, i s toga, sasvim je normalno da je drugačiji. Vi niste taj drugi. I nikad nećete biti. To što ste drugačiji ne znači da ste gori ili bolji. Već da ste dobri takvi kakvi ste. Ako se poredite sa drugima, uvek će neko biti bolji ili gori od vas. Ako se poredite sa boljima, uvek ćete se osećati manje vredno, inferiorno, nedovoljno. Ako se poredite sa gorima, osećate se superiorno ali samo do trenutka dok ne naiđete na onog ‘’boljeg’’ opet, a onda će se taj osećaj lažnog samopouzdanja srušiti i opet će vas obuzeti osećaj manje vrednosti. Zato, zaboravite na poređenje, jer vi ne trebate da budete kao drugi, vi ste vi, drugi su drugi.

Kako da prestanem da se upoređujem sa drugima?

Pitanje na koje svi želimo da dobijemo odgovor. Podeliću sa vama nekoliko načina koje ja koristim i koja su meni pomogla u mom ličnom radu.

  1. STOP. Svaki put kad uhvatite sebe da krećete da se poredite sa drugom osobom, recite sebi STOP. Neću. Svesna odluka – svesna radnja.Ne znam šta je ta osoba sve prošla na svom putu i upoređivanje me može dovesti da se osećam nezadovoljno. Niko nije kao ja niti sam ja kao drugi. Ne hodamo u istim cipelama.
  2. Umesto da gledate šta drugi rade i zavidite, poredite, upitajte sebe:
  • Šta JA radim sada?
  • Kako se JA osećam sada?
  • Šta je doprinelo tome da se tako osećam?
  • Kako želim da se osećam?
  • Šta JA mogu da uradim da ja budem zadovoljan/a?

FOKUS NA SEBE UMESTO NA DRUGE

3. Koji su vaši kvaliteti? Proverite sa sobom sledeće:

  • Šta je to što ja znam da radim?
  • U čemu sam dobar/dobra?
  • Šta volim i u čemu uživam?
  • Šta ja mogu da pružim u ovoj situaciji?

Svesnost onoga što umemo, znamo i volimo da radimo, dovodi do toga da možemo da uživamo fokusirajući se na svoje prednosti i kvalitete, umesto na tuđe. Takođe je dobro i pitati sebe ”šta je to što ja ne mogu, a voleo/la bih?”, ”Kako mogu to da postignem, da dođem do toga?”, ”Šta mogu sam/a, a u čemu mi je potrebna pomoć?” Biti svestan onoga što možemo kao i onoga što ne možemo je naša snaga.

 

Aleksandra Jedvaj, master psiholog, psihološki savetnik i psihoterapeut u edukaciji

Seansu možete zakazati na mail: jamamapsiholog@gmail.com